Setva Lithopsa

Ukoliko upitate deset razlićitih osoba o načinu setve Lithopsa, sasvim sigurno da će te dobiti deset različitih odgovora. I zaista, svi će biti u pravu, ne postoji univerzalni recept. U narednim redovima, pokušaću – koliko je to moguće, da vam prenesem svoje iskustvo, za koje ne mogu reći da je idealno, ali postupak koji ću opisati za mene „radi“ odlično i nema razloga da „ne radi“ i za vas. Setva lithopsa je jednostavn proces i bitno je da se pridržavate svih navedenih koraka, jer  to vam je poput lanca, ako je jedna karika slaba, lanac puca.

Pregled sadržaja

• Vreme setve
• Lithops Supstrat
• Temperatura tokom klijanja
• Fungicidi
• Setvene posude
• Sterilizacija supstrata i vode
• Setva Lithopsa
• Klijanje

Vreme setve

Lithopsi praktično mogu da se seju bilo kada, ukoliko im obezbedite odgovarajuće uslove za klijanje, ali neko nepisano pravilo je da se seju na jesen ( spetembar – oktobar ) ili na proleće ( mart – аpril ). Ja lično sejem na proleće, početkom marta, jer se u mojim uslovima ovaj period pokazao idealnim.

Lithops Supstrat

O supstratu se vodi najviše polemike, rekao bih nepotrebne, jer svaki supstrat odgovarajuće granulacije, propusnosti, sa jako malim procentom humusa biće dobar. Ono o čemu moramo voditi računa, između ostalog je i to da supstrat u sebi ne sadrži praškaste čestice ( poput sitnog peska recimo) manje od 1 mm jer se vremenom zabetonira, koren mladih Lithops-a ne može da „diše“ i da prodire na dole, sejanci krenu da se izvrću i propadaju, ali isto tako moramo izbegavati i krupnu granalucaiju.

Neki moj univerzalni supstrat za setvu lithopsa a i većinu drugih sukulentnih biljaka se sastoji od 1/3 kvarcnog peska ( ili šljunka) prosejanog na granulaciju od 2 do 3 mm, 1/3 perlita i 1/3 baštenske zemlje. Ukoliko niste u mogućnosti da dođete do baštenske zemlje, možete koristiti kupovne supstrate.

Izbegavajte supstrate na bazi treseta ( većina kupovnih je upravo na bazi treseta ) već se potrudite da nađete supstrat na bazi humusa ili kompost. Pored tri, gore navedene komponente, znam da dodam u jako malom procentu i vermikulit, zeolit, pumice, kokosov treset, (u zavisnosti šta mi je od toga u datom trenutku pri ruci) ali nije neophodno. Dakle da rezimiramo, supstrat mora biti propustan, da ne zadržava previše vlagu, pretežno mineralnog sastava, granulacije 2 do 3 mm.

Temperatura tokom klijanja

Za klijanje lithopsa neophodno je da obezbedimo odgovarajuću temperaturu.. Lithopsi tokom klijanja ne vole visoke temperature, neki idealni opseg bi bio: dnevne temperature između 15 do 25 C a noćne od 10 do 15 C. Sve preko toga ili ispod tih granica dovešće do neujednačne i slabe klijavosti. Upravo iz tog razloga biramo jesen ili proleće kao period setve lithopsa jer je spoljna temperatura u tom nekom opsegu i nemamo potrebe za dodatnim ugađanjem.

Fungicidi

Da, svakako. Pre setve moramo da se naoružamo nekim odgovarajućim fungicidom, jer pri visokoj vlažnosti i relativno niskim temperaturama gljivice mogu da se jako brzo razviju a naše semenke i kasnije sejanci su veoma podložni njihovim napadima, i praktično preko noći mogu setvu da nam unište, a to je nešto što najmanje želimo. Ja već godinama koristim Cuprozin 35-wp, i pokazao se jako dobro , što ne znači da su drugi lošiji, već jednostavno ne želim da eksperimentišem s drugim brendovima.

Setvene posude

Tu nema velike filozofije, koristim plastične „kaktusarske“ saksije, dimenzija 5×5 cm koje su dovoljne za setvu od 30 do 50 semenki. Ja uglavnom sejem čiste vrste Lithops-a i svaka vrsta je posejana u zasebnu saksiju koju označim markerom, na kome po pravilu napišem vrstu lithopsa i datum setve. Gledajte da koristite nove saksije prilikom setve, a ukoliko nemate novih, dobro ih isperite pre setve.

Sterilizacija supstrata i vode

Pre nego što krenemo sa setvom, trebalo bi sterilisati setveni supstrat koji smo pripremili, čime ćemo drastično smanjiti mogućnost pojave gljivičnih infekcija. Za tako nešto biće nam dovoljna neka šerpa i električna rerna zagrejana na 150 C. Supstrat pečemo oko sat vremena. Dok se supstrat peče u rerni, u isto vreme možemo prokuvati kišnicu koju ćemo koristiti prilikom setve ali isto tako možemo koristiti i kupovnu destilovanu vodu.

Setva Lithopsa

Kada smo sve pripremili, semenke, setvene posude, supstrat, vodu, možemo da krenemo sa setvom. Najpre, u recimo jedan litar destilovane vode, dodam na vrh noža gore spomenuti fungicid, ne možete predozirati i ako dodate više. Dobro promućkam kako bi se rastvor homogenizovao i zatim po malo dodajem u supstrat vodu, pri tom mešajući kašikom, do trenutka kada je supstrat vidno vlažan ali ne i preterano mokar, tj gnjecav.

To je već stvar osečaja, ali trudite se da nađete neku sredinu. Tim postupkom smo supstrat navlažili ali isto tako smo u njega  dodali i fungicid. Jasno? 🙂 Nakon toga kašikom dodajemo supstrat u saksiju do nekih pola cm ispod vrha saksije, pri ruci trebamo imati i neki četvrtasti tvrd predmet, kako bi smo supstrat blago sabili i poravnali površinu i time izbegli eventualne vazdušne „džepove“ u njemu. Za tako nešto možemo koristiti ravan komad drveta (letve), neki kockasti plastični predmet ili šta vam je god pri ruci zgodno, i ne preterujte sa sabijanjem, blagi potisak biće sasvim OK.

Sada ostaje onaj najpikantniji deo posla, setva. Seme lithopsa je jako sitno i treba voditi računa da ga prilikom setve ravnomerno rasporedimo u saksiju. Za tako nešto koristim presavijeni papir u kome sipam seme i tresući papir pokušavam što je moguće više da ga ravnomerno rasporedim, nakon toga ponovo blago utapkam seme ( istim onim predmetom ) i time je proces setve završen. JAKO BITNO: seme ne prekrivamo ničim !

Zasejane saksije nakon toga stavljamo u prethodno pripremljenu providnu plastičnu posudu ( ja koristim posude za hranu ) mogu se naći u raznim dimenzijama pa kupite sebi odgovarajuću u zavisnosti od toga koliko saksija sejete. Pre nego što saksije u posudu poređam, nalijem preostalu vodu sa fungicidom, tako da saksije budu uronjene negde oko pola do 1 cm. Plastičnu činiju zatvaramo i stavljamo na svetlo mesto pored prozora, gde će biti dovoljno svetla, ali ni u jednom trenutku ne sme biti direktnog sunca, jer pri direktnom suncu, seme praktično može da prokuva, i nema ništa od uspešne setve. Daleko praktičnija i sigurnija opcija je veštačko svetlo.

Za tako nešto potrebna nam je klasična štedna ili led sijalica ( 10 do 15 W ) koja će stajati na nekih dvadesetak cm od setvene posude uključena 16 sati dnevno. Kako ne bih previše razmišljao kada ću da upalim ili ugasim svetlo, koristim električni tajmer, koji automatski pali i gasi svetlo na zadatu vrednost. Ali za neka hobi zezanja nije neophodan i  ne morate da se izlažete troškovima dovoljno je da okvirno date svetlo sejancima u trajanju oko 16 sati. I to je sve … 

Klijanje

Sada nam samo ostaje da sačekamo da seme krene sa klijanjem. Seme lithopsa jako brzo klija, već nakon tri do četiri dana primetićete prve minijaturne zelene glavice kako se probijaju iz supstrata. Proces klijanja traje oko 15 dana i za to vreme ne otvaramo setvenu posudu kako ne bi poremetili vlažnost vazduha. Ok, znam da će te s vremena na vreme pasti u iskušenje i otvoriti činiju na kratko kako bi ste zagledali šta se dešava, i sam upadam u slične situacije, ali kada to radite trudite se da zaista to bude kratak period, ne duži od par minuta.

Kada večina semenki isklija, a to bi trebalo da se desi u roku dve nedelje, u potpunosti otkrivamo posudu, višak vode koji se zadržao na dnu pažljivo isipamo i nastavljamo s negom naših mlađanih sejanaca tako što ih jednom do dva puta dnevno prskamo destilovanom vodom u kojoj je malo dodat fungicid, finim rasprkivasčem, koji praktično vodu pretvara u maglu, ( za tako nešto može vam poslužiti  pumpica koja se dobija recimo uz deterdžent za pranje stakla ili slično) .

Sa svakodnevnim prskanjem i blagim povremenim polivanjem nastavljamo  prvih par meseci. Već trećeg meseca, možemo umanjiti prskanje na svaki drugi  ili treći dan, a već krajem trećeg početkom četvrtog meseca doći će i do prvog presvlačenja lithopsa, kada ćemo još malo redukavati polivanje, ali nikako u toku prve godine ne smemo dozvoliti da se supstrat u potpunosti zasuši.

Za razliku od matorih biljaka, mladi lithopsi tokom prve godine života moraju imati uvek dovoljno vlage u supstratu. Opširnije o nezi lithopsa u toku prve godine života, čitaćete u nekom od sledećih članaka, za sada – nadam se, imate dovoljno materijala kako bi ste se upustili u avanturu pod imenom “ setva lithopsa “ . Ukoliko sam u nekom delu ostao nedorečen, ostavite vaša pitanja u vidu komentara a ja ću se potruditi da vam blagovremeno odgovorim. Takođe vam preporučejem da pročitate sledeći članak o detaljnom uzgoju i nezi Lithopsa.

I dok željno išćekujete vaše buduće „šarene kamenčiće“ posetite TOP igre kako bi ste se opustili, zabavili i izbacili stres uz hiljade besplatnih online igrica koje vas očekuju. Sa Lithopsima i igricama, zabava nikad ne prestaje! Srećno sa setvom !

Preuzmi članak u PDF formatu ili štampaj