Uzgajanje i nega Lithopsa – osnovni principi

Kada je u pitanju kultivacija, odnosno uzgajanje i nega Lithopsa, jako malo informacija se može naći na našem jeziku, a to što se i pronađe, obično je površno napisano ili jednostavno iskopirano i prevedeno sa nekog stranog sajta. U narednim redovima potrudiću se da se dotaknem svih aspekata koji su bitni da vaše biljke budu zdrave, napredne i lepe, sa savetima koji su utemeljini na višegodišnjem iskustvu u uzgoju Lithopsa, pa ne budite lenji, pročitajte članak do kraja.

Pregled sadržaja

• Neka se vaše biljke osećaju kao da su u svom prirodnom staništu
• Godišnji ciklus rasta i zalivanje Lithopsa
• Supstrat i saksije za Lithopse
• Prihrana lithopsa
• Setva Lithopsa
• Svetlost, toplota i vlažnost vazduha
• Bolesti Lithopsa
• Kraj u beskraju

Neka se vaše biljke osećaju kao da su u svom prirodnom staništu

Znate za onu poslovicu: „Put do pakla popločan je dobrim namerama.“ ? I to zaista jeste tako kod početnika (u većini slučajeva), kada se prvi put susretnu sa Lithopsima. Zamislite situaciju, upravo ste kupili nekoliko prelepih Lithopsa, oduševljeni ste, srećni i prvo što kažete sebi „Jao daj da ih malo polijem, prehranim, stavim na sunce !!!“ Koliko vas se pronašlo u ovoj rečenici?

Na žalost, odmah u startu pravite kobnu grešku koja će vaše cvetajuće kamenčiće za par dana pretvoriti u želatinsku kašu. Nakon toga sledi razočarenje, eventualno još koji pokušaj sa istim načinom razmišljanja i onda odustajete od njih sa opravdanjem kako su to teške biljke za uzgoj. I zato ja volim da kažem, „Lithopse obično ubije prevelika ljubav na prvi pogled“. Istina je na sreću potpuno drugačija, Lithopsi su biljke koje jako malo zahtevaju a odslikavaju savršenu lepotu prirode !

Pa da krenemo sa konkretnim savetima. Prvo i osnovno što treba da naučite da sve biljke pa i Lithopsi traže da im se približno ugode životni uslovi koje oni imaju u prirodnom staništu, a njihovo prirodno stanište su pustinje Južnoafričke republike i Namibije. Klimatski uslovi koji odlikuju njihovo stanište su osnovni parametri po kojima treba da se vodimo kada je njihov uzgoj u pitanju. Klima u njihovom staništu je jako surova gledajući iz naše perspektive, tokom leta – jutra su hladna a dani vreli sa minimalnim padavinama dok su zime blage i suve, uglavnom bez padavina, a temperatura može da se spusti i koji stepen ispod nule.

Lithopsi od jakog Afričkog sunca obično se kriju i rastu u blagoj senci između žbunja, kamenja ili stena, gde ih vetar danonoćno rashlađuje, zabluda je da žive na direktnom suncu. Ogroman je prostor koji Lithopsi naseljavaju, poređenja radi, po površini veći od Jugoistočne Evrope, pa treba znati da klima nije svuda u potpunosti ista.

Pojedine vrste koje naseljavaju Južnu Afriku mogu dobiti i do 50 litara kiše po kvadratnom metru u toku leta, dok recimo neke namibijske vrste koje žive pored Atlantskog okeana ( Recimo Lithops optica, Lithops ruschiorum itd ) žive praktično samo od rose i izmaglice bez kapi kiše u toku godine.

Ukratko, iz gore navedenog možemo da zaključimo da Lithopsi vole jako svetlo ali ne i direktno sunce, provetren prostor i jako umereno polivanje u periodu vegetacije o čemu ćemo nešto kasnije, kao i o ostalim aspektima u kultivaciji.

Godišnji ciklus rasta i zalivanje Lithopsa

Iako na ovu temu može puno toga da se napiše, pokušaću u što kraćim crtama da vam predstavim godišnji ciklus rasta Lithopsa.

Kao i sve biljke i Lithopsi imaju svoj godišnji ciklus: rast, cvetanje, mirovanje, koji možemo da podelimo na prolećni, letnji, jesenji i zimski ciklus vegetacije. Ono što ih razlikuje od većine sukulenata je to što svake godine svoj par starih listova zamenjuju novim parom, pa ih u narodu možda i zbog toga nazivaju “ živi kamen „. Poput feniksa iz stare biljke svakog proleća se rađa nova biljka sa jednim ili više parova lista, u zavisnosti od starosti biljke, te tako mogu imati jednu ili više „glava“, kako obično nazivamo par listova.

Nakon što Lithopsi u jesen procvetaju, a to je period od septembra pa do kraja oktobra ili početka novembra (sem par vrsta koji su izuzeci), biljke ulaze u takozvani zimski odmor. U ovom periodu, okvirno, od novembra pa do apria ostavljamo ih u hladnoj, svetloj i provetrenoj prostoriji gde će zimska temperatura biti u proseku oko 5 C u najhladnijim danima. Ako ste te sreće, imate staklenik, onda ostaju tu gde jesu sa ostalim kaktusima i sukulentima bez uznemiravanja.

Nakon cvetanja, koje može potrajati i desetak dana, ukoliko su cvetovi oprašeni krenuće da se formira kapsula sa semenom, i biće joj potrebno oko 8 meseci da seme sazri. U ovom trenutku prestajemo apsolutno sa zalivanjem sve do proleća odnosno dok se novi par listova u potpunosti ne razvije a od starog ostane samo uspomena u vidu sasušene opne nalik zagorelom papiru (ovaj proces nazivamo presvlačenjem Lithopsa). Zapamtite nema polivanja u ovom periodu!

Zima, duga i monotona, godišnje doba koje većina nas ne voli je period kada se kod Lithopsa rađa novi život. Iako na prvi pogled ne primećujemo ništa sem da se naši Lithopsi sve više i više smežuraju, duboko unutar starih listova kreće da se formira nova biljka. Baš kao i fetus deteta, u početku je to milimetarska loptica, koja će iz dana u dan postajati sve veća i veća crpeći hranljive materije i vodu iz starih listova, sve do trenutka kada se pojavi procep na starom paru listova i ugledamo novu biljku. Ne padajte u iskušenje za polivanjem, trebaće još par meseci dok se nova biljka u potpunosti formira i apsorbuje stare listove.

Ne postoji odredjeni datum, odnosno mesec kada će se to dogoditi, u zavisnosti od zime do zime, odnosno vremenskih uslova, može biti od sredine aprila pa sve do početka juna. Ne dajte da vas to brine, ako je zima bila topla i vedra, obično se Lithopsi presvuku krajem aprila ili početkom maja, ali kao što rekoh mogu biti i oscilacije u njihovom ciklusu rasta.

Sredina proleća sa pojavom novih listova je prirodni početak vegetacije Lithopsa. Uslediće prvo, blago polivanje, i to zaista treba da bude umereno, tek toliko – koliko da voda prodre oko 1 cm u dubinu supstrata, kako bi podstakla stvaranje novih, kapilarnih korenčića koji zapravo i usvajaju vodu i hranljive materije, dok centralni repasti koren, ne služi ničem drugom osim da ih drži stabilno u zemlji.

Tokom zime kapilarno korenje se mahom sasušilo i potrebna je njegova regeneracija. Regeneracija je jako brza i već nakon dve do tri nedelje sa par blagih večernjih polivanja ili bolje reći prskanja (fajtanja) kako god želite, primetićete da biljke reaguju tako što poprimaju na masi. To je odličan znak, znak da su se naše biljke probudile i da su spremne za novi godišnji ciklus rasta.

Od buđenja pa sve do kraja juna ili sredine jula ( takozvani prolećni pik rasta ) biljke polivam u razmaku od dve do tri nedelje, ali tako da izmedju dva zalivanja sačekam da se supstrat prosuši. Kada ih polivam, polivam ih temeljno, da voda dopre u sve delove saksije i na kraju krajeva višak iscuri.

Obično ih polivam u sumrak ili rano jutro, kako bi biljke imale dovoljno vremena da upiju potrebnu količinu vode, a opet da se supstrat što pre prosuši. Ako imate odgovarajući supstrat za Lithopse, saksija bi trebala da se u potpunosti prosuši u roku od 3 do 4 dana ako su dani topli i bez kiše, zato izbegavajte da Lithopse polivate po lošem, kišovitom i vlažnom vremenu.

Kada niste sigurni da li da polijte svoje Lithopse ili ne, bolje sačekajte, sačekajte do trenutka dok ne ugledate horizontalne, poprečne bore na telu biljke. Ukoliko se ove bore javljaju samo tokom dana to je normalno, jer se time biljke štite od sunca i dehidratacije, ali ako su uočljive i tokom noći to je pravi znak da je vašim Lithopsima potrebna voda.

Kad god ste u mogućnosti za polivanje koristite kišnicu ili bunarsku vodu, izbegavajte vodu iz vodovada, ali u krajnjem slučaju ako živite u gradu i nemate druge mogućnosti, ostavite neko vreme vodu da odstoji kako bi se hlor slegao. Lithopsi ne vole tvrdu vodu i najbolje uspevaju u blago kiseloj ili neutralnoj sredini, idealno u PH opsegu od 6 do 7.

Krajem juna ili sredinom jula, kada krenu tropski vreli dani i temperature u stakleniku prelaze 35 C, a noćne ne padaju ispod 20 C, prestajem sa polivanjem. Lithopsi tada ulaze u letnje mirovanje, povlače se u supstrat i odbijaju da prihvate vodu. Svako polivanje u ovom periodu apsolutno će dovesti do truljenja korena i smrti biljke. Zato je jako bitno da biljke u periodu od jula do kraja avgusta ostavite da miruju, bez vode i omugućite im maksimalnu ventilaciju ukoliko se nalaze u zatvorenom prostoru poput plastenika ili staklenika. Dobro bi bilo da im postavite ventilator koji će ih rashlađivati ali i dotatnu zasenu koja će oboriti još koji stepen. Ukoliko imate malu kolekciju onda je sklonite u hlad na neko prozračno mesto, zaštićeno od kiše.

Nakon tropskih dana, kada se temperature vrate u normalu, obično krajem avgusta početkom septembra, krećemo sa još jednim intenzivnim periodom zalivanja, i tada kreće takozvani jesenji pik vegetacije. Voda ih stimuliše na cvetanje, javljaju se pupoljci a nedugo zatim i cvetovi. Prvo cvetaju vrste sa žutim cvetovima, a nakon njih sa belim. Ovo je period kada možemo da pristupimo oprašivanju Lithopsa ali o tome ću u nekom narednom članku.

I došli smo do kraja, tj do početka priče o godišnjem ciklusu rasta Lithopsa. Priča se ponavlja iz godine u godinu, nakon cvetanja prestajemo s polivanjem i sve vrtimo u krug 🙂 Koliko dugo? Lithopsi mogu jako dugo da žive, dovoljno je reći da mogu da nadžive ljudsku prosečnu starost.

Supstrat i saksije za Lithopse

Kada je supstrat u pitanju, nagledao sam se svega i svačega, od toga da ih pojedini uzgajivači uzgajaju u čistom organskom supstratu pa sve do čistog mineralnog. Nije moje da sudim šta od gore navedenog ima svoje prednosti i mane, sve dok uzgajivač poznaje fizičko – hemijske osobine svog supstrata i uskladi polivanje s njim, te tako ima uspehe, ja to pozdravljam.

Proveo sam jako puno vremena eksperimentišući sa raznoraznim supstratima i ne mogu ni danas da se zakunem šta je od svega toga najbolje što sam probao, ali sam našao neku okvirnu vrednost u odnosu na organski i neorganski deo supstrata i dugi niz godina se držim toga. Okvirna vrednost bi bila oko 80% neorganskog dela i oko 20% organskog dela.

Najjednostavniji recept za supstrat u našim klimatskim uslovima bi bio: 50% rečnog šljunka ili kvarcnog peska prosejan na granulaciju od 2 do 5 mm, 30% perlita i 20% zemlje.

Umesto perlita daleko bolja komponenta je pumice, ali ga kod nas na žalost nema u prodaji. Takođe u neorganskom delu možete po želji na uštrb neke komponente u manjim procentima dodati i vermikulit, zeolit, ekspandiranu glinu, drobljenu ciglu, lava kamen, drobljeni granit itd…. odnosno sve ono što vam je pri ruci i najjednostavnije za nabaviti.

Kada je organski deo u pitanju izbegavajte bilo kakve komercijalne supstrate na bazi treseta. Treset ima tu nezgodnu osobinu da kada je suv jako se teško natopi, a kada se jednom natopi, jako teško se osuši što Lithopsima nikako ne odgovara, jer produžena vlažnost može dovesti do truljenja korena. Umesto toga možete koristiti običnu baštensku zemlju ili ilovaču sa krtičnjaka u kojoj možete dodati malo stajskog pregorelog djubriva ili glistenjaka, takodje u organskom delu možete dodati i kokosov treset ukoliko vam je pri ruci. Kombinacija je jako puno a kako god da smiksate ovaj organski deo biće OK, samo izbegavajte treset.

Da rezimiramo, supstrat mora biti propustan, da ne zadržava previše vlagu, pretežno mineralnog sastava, granulacije 2 do 5 mm.

Kod komercijalnih uzgajivača Lithopsa videćete da su biljke zasađene u malim plitkim saksijama obično prečnika 4×4 cm, uzgajivačima to odgovara za rasadu, štedi im supstrat i prostor, međutim Lithopsi ne vole plitke saksije, u njima će samo patiti. Lithopsi imaju jako dugačak repast koren i idealna dubina saksija bi bila 10 cm ili više, ali će se zadovoljiti i sa dubinom od 7 cm. To su takozvane produžene kaktusarske saksije, dimenzija 5x5x7 cm ili 7x7x10 cm pa ukoliko ste u mogućnosti potrudite se da ih nabavite i presadite svoje biljke u njima, a one će vas nagraditi pravilnim i zdravim rastom. Glinene, odnosno terakota saksije izbegavajte u širokom luku, jako se brzo isušuju i naneće vam samo nepotrebne probleme.

Prihrana lithopsa

Lithopsi imaju izuzetno malu potrebu za hranljivim materijama tako da ako ih držite u gore pomenutom supstratu i presađujete ih na 3 do 4 godine, nemate potrebu za đubrenjem. Isto tako možete da ih ostavite da žive decenijama u istom supstratu ali u tom slučaju morate da ih prehranjujete najmanje dva puta godišnje sa namenskim đubrivom za sukulentne biljke, jednom u proleće na početku vegetacije i jednom krajem leta pred cvetanje.

Uvek gledajte da količinu djubriva koju dodajete u vodi bude upola manja od preporučene doze na deklaraciji. Recimo ako piše 10 ml djubriva na 5 litara vode, vi dodajte 5 ml.

Ja lično koristim tečno đubrivo Wuxal super, NPK 8:8:6 , pa iako nije namenjen za sukulentne biljke kod mene se pokazao jako dobro u uzgoju Lithopsa.

Setva Lithopsa

Najbrži i najjeftiniji način da dođete do veće količine biljaka je putem setve. Uostalom, u prodaji kod komercijalnih uzgajivača vrte se uobičajne vrste sa svojim varijacijama, pa ukoliko vremenom želite da proširite kolekciju sa ređim vrstama ili kultivarima nema vam druge nego da se upustite u setvu Lithopsa. S obzirom da sam već pisao na temu setve Lithopsa, neću da se ponavaljam, detaljno uputstvo pročitajte u sledećem članku. Ukoliko vam je potrebno seme možete me u svakom trenutku kontaktirati putem email-a na sledećoj strani, ili na Fejsbuk stranici Lithopsarium.

Svetlost, toplota i vlažnost vazduha

Iako za Lithopse kažemo da su „deca sunca“, kao što sam ranije napisao izbegavajte direktno sunce. Možete im dati par sati jutarnjeg ili popodnevnog sunca, ali nikako onog podnevnog, jakog sunca na kome mogu da prokuvaju i izgore u roku od samo par sati. Moji Lithopsi su izloženi u plasteniku koji je okrenut ka južnoj strani i imaju direktno sunce od izlaska do zalaska, ali je plastenik prekriven zaštitnom zasenom od 40% , tako da su konstantno u blagoj senci od proleća pa sve do septembra. U septembru kada UV zraci oslabe, skidam zasenu i tada su izloženi u potpunosti suncu.

Visok intenzitet svetlosti je jako bitan kod Lithopsa, kako leti tako i zimi, kako ne bi etolirali, tj kako se ne bi izdužili usled nedostatka svetla. Jedino što je gore od mrtvih Lithopsa videti ružne izdužene Lithopse. Ukoliko o svim aspektima vodite računa, vaši Lithopsi bi po pravilu trebalo biti u ravni sa supstratom, samo malo uzdignuti iznad njegove površine, kompaktni i jakih boja.

Kada je toplota u pitanju, vrlo su tolerantni, bez problema mogu da izdrže blage minuse ( -5 C provereno ) u kratkom vremenskom periodu ako je supstrat potpuno suv pa sve do preko 40 C. Međutim, trudite se da izbegavate ove ekstremne cifre. Najsigurnije je da zimuju u prostoru gde temperatura ne pada ispod 5 C iako će bez problema na kratko izdržati i niže temperature, a tokom leta u najtoplijem delu dana da ne prelazi 40 C. Jedan sasvim običan ventilator će vam vršiti posao ukoliko bude trebalo.

Ventilacija je jako bitna, Lithopsi ne podnose veliku vlažnost vazduha ako potraje duži vremenski period jer može da dovede do gljivičnih napada. Visoka temperatura + visoka vlažnost vazduha = gljivična oboljenja Lithopsa koja mogu dovesti do kobnog ishoda, tako da imajte na umu da provetravanje igra veliku ulogu kao prevencija gljivičnim oboljenjima.

Bolesti Lithopsa

Lithopsi su relativno otporne biljke, najgora stvar koja može da ih zadesi jeste vaša nemarnost, odnosno naglo izlaganje suncu koje može dovesti do njihovog spaljivanja i trenutne smrti, kao i polivanja kada mu vreme nije koje će ih polako ali sigurno odvesti u smrt usled truljenja korena.

Što se štetočina tiče, nemojte se brinuti oko crvenog pauka i sličnih grinja, ako kojim slučajem izazovu štetu na biljci, a teško – ukoliko biljke polivate odozgo, listovi Lithopsa se recikliraju svake godine, tako da to može biti samo prolazna šteta bez posledica. Glavni neprijatelj Lithopsima mogu biti vunaste vaši na korenu biljke, koje se mogu proširiti vrlo brzo na celu kolekciju biljaka. Gledajte da ne dođe do toga, a lek je opet prevencija, dva tretmana u toku godine (u proleće i na jesen) sa nekim sistemičnim insekticidom biće sasvim dovoljno. Paleta ovih proizvoda je ogromna pa vam prepuštam da izaberete brend u koji imate najviše poverenja.

Kraj u beskraju

I došli smo do samog kraja ovog teksta, pa iako sam samo u osnovnim crtama izneo osnove kultivacije Lithopsa, nadam se da će vam ovaj članak biti od pomoći, posebno početnicima. Znam da je mnogo toga nedorečeno, ali osnovni teorijski principi su tu, sve ostalo se uči tokom prakse, svakako ne preko noći, potrebne su godine druženja sa ovim biljkama da bi ste upoznali sve njihove tajne, pa čak i kada mislite da sve znate, verujte da će te uvek naići na nove nepoznanice, ali sve je to Ok, uostalom izazovi su ono što nas privlači ovom hobiju. Ukoliko imate dodatnih pitanja, slobodno ih postavite u komentaru, a ja ću se potruditi da vam blagovremeno odgovorim. Hvala na čitanju i srećan uzgoj vam želim.

Preuzmi članak u PDF formatu ili štampaj